Њевиеље йест рьечы бардьей вкурвиайѫцых, њиж бытье офиарѫ крадьежы. Йа падлем йей офиарѫ остатњей ноцы. Допиеро дьисьай по полóдњу йак забиералем сьѧ до зробиења чегось до йедзења, зориентовалем сиѧ, же зњикнѧлу двие пицце з замражаљњика. Таљерье умыте, пиекарњик розгрьаны, а пицц ње ма. Втеды прьыпомњало ми сьѧ, же попрьедњей ноцы ктось вшедл до миешкања, потем до кухњи и вышедл. Мойе вкурьење сьѧ ње было споводоване вартосьтьѫ утрацоных дóбр (бо обие пицце коштовалу йедыње два фунты), аље самым фактем, же ктось мóгл безчељње прьыйсьть и взьѫть цось, цо до њего ње наљежало. Сьвиње и тыље. Гдыбы ње то выдарьење, то миалбым спокойны, звыклы дьењ. Аље ње ма тего злего, цо бы на добре ње вышло, и Томми зробил пышне тьасто зе шпинакием, шункѫ, саљами и цебуљѫ:
А на закоњчењѧ, здйѧтьа з мѧскиего кибља в глóвней бибљиотеце универсытецкией:
No comments:
Post a Comment