Виосна пелнѫ парѫ, по тыљу миесьѫцах тьемна и шаросьтьи, зробило сьѧ прьыйемње зьељоно. А йа на егзамины чекам, йак на кољейне выроки. Поњедьалковы егзамин з влоскиего ње пошедл збыт добрье. Спóзьњилем сьѧ киљка минут, аље ње то было важне. Важне былы глупоты, ктóре навыписывалем. Импровизацйа чѧсто позостайе йедыным розвиѫзањем, аље њесье за собѫ рызыко зробиења з сьебие глупка, а прьынаймњей розсьмиешења научытьељи. Il cielo era limpido... вцаље ње значы, же њебо было захмурьоне (так йак то йа написалем), аље же было безхмурне, а la casa era scomparsa dietro una fila di alberi, ње значы, же дом зњикнѫл за стосем древна, аље за рьѧдем дрьев! Огóљње зауважылем, же мам огромне браки, йесьљи ходьи о словњицтво. Одьиво, тлумачење на влоски выдавало сье прострье, аље то теж сьѧ йешче окаже. А, и цалоноцне учење сьѧ часу прьешлего хисторычнего (так то сьѧ хыба в пољским называ) виѧцей зробило злего, њиж добрего, бо рано былем њепрьытомны.
Пљан на йутро йест таки, же встанѧ рано и пойадѧ до консуљату в Едынбургу. Пашпорт ми сьѧ прьедавњил и ње могѧ йехать до Сербии. Обы удало ми сье выробить новы йак найшыбтьей, бо иначей ње пойадѧ в огóље.
skip to main |
skip to sidebar
No comments:
Post a Comment